Помозимо деци да постану здрави и срећни људи , и да никад, никад не упознају дрогу.
Као што сте им помогли да праве прве кораке, будите уз њих и даље да би научили корачати у исправном смеру.
Ова брошура намењена је родитељима , а њен основни циљ је упознавање родитеља са стварним чињеницама о дрогама, као и формирање свести о значају проблема везаних за дрогу.
Надамо се да ће ова брошура бити допринос већој мотивацији родитеља за активније учешће, како у породици , тако и у заједници у јачању заштитних механизама, који ће нашој деци створити један од најважнијих предуслова за сигурну и здраву бодућност – а то је одрастање без зависности од дрога.
Период пубертета представља осетљив период у физичком и психичком развоју детета.Физичке промене збуњују и често плаше младу особу, док на психичком плану долази до пораста самосвесности која се огледа у тражењу признања самосталности,уважавања ставова и захтева.
Готово све што деца воле и за шта показују посебна занимања одређено је мишљење групе којој припадају, тако је сазнање о себи код деце у овом узрасту често везано за мишљење вршњака о њима , посебно оних који су лидери и који се по популарности истичу у групи.
Родитељи најбоље заштитне механизме за добробит и напредак своје деце треба да граде на снажном и љубављу испуњеном односу са својом децом, учењем деце о правим вредностима и разликовању исправног од погрешног, пажљивим слушањем оног о чему његова деца говоре, успостављањем и снажењем правила понашања унутар породице, познавањем чињеница о свему што може угрозити здравље његове деце , укључујући и чињенице о дрогама.
Наркоманија је стање повременог или сталног тровања проузроковано поновним уношењем дроге .
Њене карактериетике су :

• неодољива жеље да се настави узимање дроге и да се набави по сваку цену
• тенденција да се повећа доза
• стварање психичке и физичке зависности

ВРСТЕ ДРОГЕ И ЊЕНА ДЕЈСТВА

Марихуна и хашиш (“трава”, “хаш”) изазивају душевно и телесно опуштање, али и мења расположења. Спољашњи знакови су црвенило очију, раширене зенице, некоординираност покрета, незаинтересованост, повремене мучнине. Дуготрајно коришћење води трајним телесним и психичким оштећењима.
Са употребом марихуане и осталих дрога почиње се у средњој школи и раним двадесетим, а у каснијим годинама стање се погоршава. Време почињања конзумирања марихуане и осталих дрога, у просеку се померило на око 15 година. Забележен је и пораст све млађих и млађих адолесцента, деце од 12, 13 или 14 година, који злоупотребљавају или су већ зависни од дрога, пре свега од марихуане. Радозналост и жеља да се уклопе у одредјену групу су најчешћци разлози. Наравно млади који пуше цигарете и/или пију алкохол су у већем ризику да почну узимати марихуану. Такође, истраживања су показала да постоји већа шанса да дете почне да узима дрогу уколико неко од чланова породице пије алкохол и узима таблете. Неки млади који узимају дроге се не слажу са родитељима. Неки имају пријатеље који користе дроге и који их наговарају да почну. Сви фактори околине који окружују дете – кућа, школа, – утичу на то да ли ће дете пробати дроге. Деца која дуже узимају марихуану могу постати зависна и то бива основни разлог због којег они настављају узимање дроге.Истраживања су показала и то да су деца и млади (оба пола), који су психички и сексуално злостављани, изложени већем ризику него други, да почну да узимају марихуану и друге дроге, и то у млађем узрасту.
Марихуана је зеленкасто – смеђа мешавина од сушеног лишћа и цветова биљке цанабис, сличној дувану. Обично се пуши у облику цигарета –Џоинт. НЕПОСРЕДНИ ЕФЕКТИ најинтензивнији су током првог сата по узимању, мада могу трајати 3 до 5 часова. Наступа краткотрајна еуфорија, осећај опуштености, разговорљивост и безразложан смех. ДУГОТРАЈНИ ЕФЕКТИ: Успореност незаинтересованост, немотивисаност слабије памћење новијих догађаја, слабљење способности учења, добијање на тежини. Као компликације могу да се јаве хроничне респираторне болести, стерилитет, психијатријски поремећаји. Развија толеранцију и оба вида зависности. Трагови марихуане у урину могу да се нађу у телу особе која је попушила макар једну цигарету , чак седам дана након тога.

• Екстази – дрога диско клубова и кафића , долази у облику таблета разних боја и цртежа на њима ( јабука, птица, зец ). Популарна је јер ефекат наступа за 15 – 20 минута. Делује као стимуланс. Таблете се гутају или се отапају у пићу.
• Кокаин (“кока”, “кокс”) стимулише нервни систем, појачава осећајност , понекад доводи и до халуцинација. Примећују се раширене зенице, дрхтавица, халуцинирање, несаница. Као посљедице дугог конзумирања кокаина јављају се оштећења слузнице носа (ако се дрога ушмркава), свраб,појава отворених рана.
• Опијати (опијум, морфијум, хероин, метадон,) смањују телесну и душевну бол, изазивају привремену еуфорију. Спољашњи симптоми су мршављење, промена расположења, знојење, нејасан говор, болне очи, бледило. Примећује се се губитак апетита, неисхрањеност, осјетљивост на инфекције.Превелика доза изазива смрт!
• Халуциногене дроге (ЛСД) дјелују непредвидиво. Изазивају халуцинације које могу бити пријатне и застрашујуће. Видљиви знакови су раширене зенице, знојење, дрхтање, промене понашања, грозница. Узимање ЛСД за последицу може имати неодговорно понашање. Иако “спорије” изазивају зависност, једна једина доза може изазвати дуготрајан психички поремећај.
• Паре лепка или средстава за чишћење изазивају халуцинације, вртоглавице, еуфорију, понекад и несвестицу. Симптоми су сметеност, ширење зеница, зајапурено лице. Такве супстанце могу изазвати опасна оштећења мозга, јетре и бубрега. Постоји опасност и од гушења па и смрти.
• Алкохол као легална дрога – последице по организам су разнолике и обухватају цео организам.

Наркоманом се лако постаје, али се тешко престаје бити.
Здравих наркомана нема.

Фактори који доводе младе у опасност од злоупотребе алкохола и дроге

Фактори средине:

1. Економско/социјално сиромаштво
   Деца из социјално угрожених породица – које су социјално изоловане, у лошим животним условима, чји родитељи су незапослени или имају занимање које се мало цени – у већој су опасносности од деликвентног понашања и злоупотребе алкохола и дроге.
2. Лоше суседство и слаба организација друштва
   Суседство са високом стопом криминала и пролазним становницима не пружа осећај припадности и стабилне везе које постоје у добро организованим локалним заједницама.
3. Прелазни периоди и селидбе
   Прелазни периоди, као што је прелазак из нижих у више разреде или из основне у средњу школу, повезани су као и честе селидбе са повећаним ризиком од злоупотребе алкохола и осталих дрога.
4. Закони и друштвене норме који фаворизују употребу алкохола и дрога
   Закони о дрогама и алкохолу у законском систему, у школској политици и на радним местима у вези су са стопама коришћења ових супстанци у тим срединама.
5. Приступачцност алкохола и дрога
   Приступачност алкохола и дрога је у непосредној вези са њиховом злоупотребом. У школском окружењу (двориште, продавнице и кафићи у близини) где су дроге приступачније већа је и могућност злоупотребе.

Индивидуални фактори ризика:

1. Алкохолизам у породичној историји
   Деца која су рођена иИи одгајана у породицама где је било алкохолизма под већим су ризиком да и сам а постану алкохоличари или корисници дрога. Претпоставља се да су важне и генетска и компонента окружења. На пример, истраживања су показала да дечаци који су рођени у породицама алкохоличара ­чак и када су накнадно усвојени од стране друге породице – два до четири пута чешће постају алкохоличари од дечака који су рођени у породицама у којима нема алкохоличара.
2. Лоше и недоследно породично васпитање
   У породицама у којима родитељи немају јасан став о томе ста очекују од своје деце, не прате њихов развој, где се дисциплина спроводи превише грубо и недоследно, деца су у већем ризику од појаве деликвентног понашања и злоупотребе алкохола и дрога.
3. Асоцијално понашање и хиперактивност
   Истраживања су показала да деца која у раном детињству испољавају агресивност комбиновану са хиперактивношћу, у адолесценцији чешће имају проблема са злоупотребом алкохола и дрога.
4. Коришћење дрога и алкохола од стране родитеља и њихов позитиван однос према алкохолу
   У породицама где родитељи користе дрогу или су алкохоличари, вероватније је да ће и деца користити ове супстанце у адолесценцији. Што је више таквих примера у породици ризик је већи.
5. Неуспеси у школи
   Неуспех у вишим разредима повећава ризик од злоупотребе, а за ниже разреде социјално прилагоћавање важније је од успеха у школи.
6. Низак степен осећаја припадности школи
   Млади који не воле школу, не прихватају школске обавезе и немају склоност ка образовању имају већи ризик од злоупотребе дрога и алкохола.
7. Изолација и бунтовништво
   Деца која се осећају изоловано и “другачија” од осталих често имају бунтовнички став, сто повећава ризик од злоупотребе.
8. Дружење са вршњацима који користе дрогу и алкохол
   Ово је један од основних узрока за коришћење дрога у адолесценцији, без обзира на остале факторе.
9. Ставови који. промовишу употребу дроге и алкохола
   Када верују да им алкохол не може наудити, када га повезују са добро проведеним временом, деца су у већој опасности од употребе алкохола и дрога.
10. Рано прво коришћење алкохола и дрога
    Пробање алкохола у раним годинама повећава ризик од стварања зависности. Млади који почињу да пију пре 15-те године два пута чешће имају проблема са пићем од оних који то учине после 19-те године.

Истраживања су показала да присутност већег броја ризичних фактора повећава ризик од коришћења алкохола и дрога. Када постоје два ризична фактора, вероватноћа појаве алкохолизма је 4 пута већа, а кад постоје четири таква фактора, вероватноћа је 10 пута већа.

Протективни фактори

Поред фактора ризика, постоје и чиниоци који делују протективно. Примећено је да неке особе, и поред присутних ризикофактора у свом окружењу не користе дроге, јер поседују одређене особине (протективне факторе). Истраживања показују да су неке од њих:

1. Смисао за хумор.
2. Унутрашња способност контроле – дете има циљ у будућности.
3. Значајан однос са најмање једном одраслом особом. Овде може од огромног утицаја да буде дететов наставник.
4. Повезивање – они који радо живе у складу са друштвеним, школским или породичним стандардима имају:

• приврженост и блискост
• посвећеност и инвестирање у друштвену јединицу
• веровања и вредности која дели са друштвеном јединицом ( породицом, школом )
• услови који унапређују повезивање:
• могућност за активно укључење у социјалну јединицу
• успех у неопходним вестинама

1. Друштвене норме које делују протективно формирају се у:

• породици
• школи
• заједници

СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА ЗЛОУПОТРЕБУ СРЕДСТАВА ЗАВИСНОСТИ

РОДИТЕЉСКОМ ОКУ НЕ СМЕЈУ ПРОМАЋИ

· Запуштена хигијена ( лична и кућна )
· Доживљај себе као мање вредног
· Слабе оцене у школи и чести изостанци у школи
· Недостатак концентрације и губитак интересовања за праве вредности
· Наступи насилности код куће
· Учестала употреба капи за очи
· Неочекиван губитак на тежини
· Накит који подсећа на дроге
· Нејасан говор и отежан ход
· Бежање од куће
· Ожиљци на кожи
· Агресивност према члановима породице
· Дах на хемикалије
· Стакласти поглед
· Црвенило очију
· Нестанак вредних ствари из куће
· Поседовање неочекиваних вредних ствари
· Крађа/посуђивање новца
· Промена друштва пријатеља
· Депресивност , удаљавање и апатија
· Поремећај ритма спавања ( ноћу несанице а дању спавање )
· Недостатак бриге за будућност
· Непоштивање родитеља
· Лажљивост/непоштење
· Подло понашање и презирање последица
· Губитак интереса за здраве активности
· Увредљив говор
· Манипулативност/ орјентисаност само на себе
· Мањак мотивације и беспосличарење
· Поседовање прибора који је везан за употребу дроге ( лепак , прашкови, таблете , шприц )

ПОСЛЕДИЦЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ДРОГА – ДЕТАЉНИЈЕ

а. ТЕЛЕСНА ОШТЕЋЕЊА-озбиљна компликација злоупотребе дрога и чест узрок смрти је инфективни ендокардит, затим срчане аритмије које често настају у случају прекорачења дозе . Међу плућним обољењима појављују се упала плућа, плућни едем, апсцес, емболија и туберкулоза. Затим компликације дигестивног тракта, неуролошка, мишично-коштана и кожна обољења као и обољења крви.
б. МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ И КАРАКТЕРНЕ ПРОМЕНЕ-многи психички проблеми настају након хроничне злоупотребе дрога, као и у случају прекорачења дозе, замене једне дроге другом, или након одређеног периода апстиненције.То су стања анксиозности, страха и панике, затим апатичност или ирационална еуфорија, промена расположења. Неке дроге (ЛСД, кокаин ) изазивају психотичне реакције и психозе. У почетној фази дрогирања асоцијалност се манифестује социјалном изолацијом наркомана, који на симболичан начин демонстрира игнорисање друштвених вредности. У другој фази наркоман се налази у стању са позитивним социјалним нормама и вредностима, показује афинитет за групе.
ц. ДЕВИЈАНТНО ПОНАШАЊЕ КАО ПОСЛЕДИЦА-бројна су и честа девијантна понашања повезана са злоупотребом дрога. Она се крећу од просјачења по улицама, крађа, обијања апотека па и крвних деликата. Девијантна понашања наркомана су утолико опаснија, јер су непредвидљива, импулсивна и брутална. Најприје долази до поремећаја понашања адолесцената у школи или неком другом социјалном простору. Пре него што пређу на криминално, адолесценти се оријентишу на паразитарне облике понашања: просјачење, проституција, обмањивање родитеља и родбине да се извуче новац, затим продаја властитих ствари и драгоцености.
д. КРИМИНАЛИТЕТ КАО ПОСЛЕДИЦА ДРОГИРАЊА-може се поделити на директни и индиректни криминалитет. Директни се манифестује разним облицима асоцијалног понашања да би се дошло до дроге, док у случајевима индиректног криминалитета зависник социјално недозвољеним начинима покушава доћи до средстава помоћу којих би купио дрогу.

ЗАШТИТИТЕ СВОЈЕ ДЕТЕ ОД ДРОГЕ!

НАУЧИТЕ СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ О ДРОГАМА!

¨ Прва ствар коју треба да учините да бисте били користан инструктор и саветник свог детета је да стекнете неопходна знања о дрогама.
¨ Када прикупите потребне едукативне материјале прочитајте их заједно са супругом – порука која ће бити пренета деци биће далеко ефективнија ако родитељи располажу истим чињеницама.

ПРЕНЕСИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ О ДРОГАМА ДЕЦИ

¨ Тек једна трећина деце информише се о дрогама од родитеља, а готово две трећине стичу знања од својих пријатеља. Неки родитељи не успевају да науче своју децу о дрогама зато што занемарују проблем сматрајући да «има и важнијих ствари!», а други зато што се плаше да ће разговор о дрогама подстаћи децу на експериментисање.
КАКО ЋЕТЕ ПРЕНЕТИ ПОТРЕБНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ДРОГАМА СВОЈОЈ ДЕЦИ?
¨ Разговарајте са својом децом у свакој ситуацији која то омогућава – док гледате ТВ или слушате радио, док читате, у колима, за столом док обедујете. Не затрпавајте децу са много информација одједном. Ако имате децу различитог узраста, учите их индивидуално: прилагодите ниво информација њиховом узрасту.
¨ Користите илустрације из књига да бисте показали деци како изгледају различите дроге, тако да вас лакше разумеју.
¨ Ако ваше дете узима дрогу да би се ослободило нервозе, треба да зна да је олакшање само привремено. Нервоза се враћа када прође дејство дроге, а континуирана употреба дроге доводи до развоја других проблема који га могу учинити још несрећнијим.
¨ Користите моделе – примере оних који су већ користили дрогу (јавне личности – музичари, спортисти и други) који су признали да су били зависни и да им је дрога уништила живот.
¨ Добар прилаз може бити да деци постављате питања, а не да их затрпавате готовим чињеницама. На пример, ако иницирате причу о дрогама, а ваше дете каже: «Не треба, знам све о томе», можете реаговати контра питањем: «Заиста? Испричај ми!» Таква дискусија може бити обострано корисна.
¨ Информишите децу са каквим се законским последица суочавају они који користе дрогу.
КОЛИКО РАНО ТРЕБА ДА КРЕНЕТЕ СА ЕДУКАЦИЈОМ О ДРОГАМА?
¨ Никада не можете почети прерано. Наравно, било које време пре тинејџерских година је боље него никада.

ЗАБРАНИТЕ ДЕЦИ ДА УЗИМАЈУ ДРОГЕ

¨ Прво и најважније правило које треба успоставити ја да не сме бити дрога у кући, ни у каквом облику. Цигарете, алкохол, марихуана, психоактивни лекови, друге штетне дроге морају бити избачене из куће.
НАУЧИТЕ ДЕЦУ ДА СЕ КРИТИЧКИ ОДНОСЕ ПРЕМА ПОРУКАМА КОЈЕ ИМ СЕ НУДЕ
¨ Посматрајте шта ваша деца гледју на телевизији и анализирајте њихове реакције. Није неопходно да уводите цензуру, али треба да створите могућности за дискусију са својом децом о грешкама и заблудама које се нуде порукама у вези са дрогама.
ПРЕИСПИТАЈТЕ ВАШЕ СТАВОВЕ И ПОНАШАЊЕ
¨ Свака породица има одређена очекивања у погледу понашања својих чланова. Она се дефинишу правилима која обично одражавају друштвене норме. Деца која не користе дроге чине то зато што имају јак осећај самоосуде када прекрше очекивања породице.
ОТКРИЈТЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ОНОГА ШТО ГОВОРИТЕ И ОНОГА ШТО РАДИТЕ
¨ Лицемерно је очекивати да ће деца чинити оно што им кажете, ако се ви сами понашате супротно од тога. Чињеница је да ће деца чинити оно што ви радите, а не оно што кажете. Обезбедите им позитивну, угледну личност.
УВЕРИТЕ СЕ ДА ВАШЕ ДЕТЕ РАЗУМЕ ВРЕДНОСНИ СИСТЕМ ПОРОДИЦЕ
¨ Разговарајте о породичним вредностима са вашом децом. Да ли она знају шта ви мислите о поштењу, интегритету, самопоуздању, одговорности?

ИСПИТАЈТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОРОДИЧНИХ ОДНОСА
¨ Да ли ваша породица живи здраво? Карактеристике здравих породичних односа укључују комуникацију и слушање, поштовање других, толеранцију, осећање поверења, поделу одговорности, способност уочавање проблема и спремност за тражење решења или помоћи, разумевања и подршке.

ПРОМОВИШИТЕ ОДГОВОРНО ПОНАШАЊЕ!

¨ Да би сте изградили одговорно понашање деце, морате им поверити нешто за шта ће бити одговорна. Почните са додељивањем обавеза примереним узрасту ваше деце. Деца могу помићи око спремања одеће, касније могу да износе канту за ђубре, да помажу при прању судова.

ПРОМОВИШИТЕ ОТВОРЕНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

¨ Деца морају да осете да са вама могу дискутовати о свему отворено. Комуникација показује детету да ви бринете о њему. Потребно је да одвојите довољно времена, да научите да слушате своје дете и будете ангажовани у решавању њихових проблема.
¨ Будите добар слушалац.
¨ Бодрите га са много похвала.
¨ Истичите примере доброг понашања.
¨ Будите обазриви и осетљиви на дечју мимику и говор тела.
ПРОМОВИШИТЕ АЛТЕРНАТИВЕ УПОТРЕБИ ДРОГА
¨ Децу треба укључити у што већи број активности, колико је раније могуће.
¨ Будите са својим дететом; деца су захвална за време које родитељи проводе с њима, чак и при свакодневним кућним обавезама.
ПОМОЗИТЕ ДЕТЕТУ ДА РАЗВИЈЕ САМОПОУЗДАЊЕ
¨ Највећа опасност за ваше дете је, осим дроге, притисак његових вршњака. Дететова жеља да буде прихваћено у кругу својих вршњака, у раном адолесцентном периоду је вероватно најјачи мотивациони фактор у његовом животу.
ОБУЧАВАЈТЕ ДЕЦУ ВЕШТИНАМА ОДУПИРАЊА
¨ Учите своје дете да цени индивидуалност. Разговарајте о људима које дете воли.
¨ Истражујте садржаје пријатељства. Откријте шта ваше дете подразумева под пријатељством.
¨ Помозите детету да избегне рискантне ситуације. Постоје ситуације које подстичу дете да пије, да узима дроге.
¨ Учите дете да користи позитиван притисак групе вршњака.
¨ Пружите неопходну подршку свом детету да каже “не”. Културно и лепо васпитано дете наилази на поштовање у друштву, али није увек и добро припремљено да буде самопоуздано.
ДАЈТЕ ДЕТЕТУ ВИШЕ СЛОБОДЕ У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА
¨ Бунтовништво је један од разлога због којих адолесценти посежу за дрогом. Не дозволите да својом строгошћу будете узрок бунтовништва. Да ли сте у стању да му постепено дајете више слободе у доношењу одлука? Ако вашој деци нисте дозволили да праве грешке, како онда могу да уче на основу њих.
ОСТВАРИТЕ УВИД У ОДНОСЕ ДЕТЕТА СА ЊЕГОВИМ ПРИЈАТЕЉИМА (НАДЗИРИТЕ ТА ДРУЖЕЊА)
¨ Битно је познавати пријатеље своје деце. Пре адолесценције, то се релативно лако може постићи. Упознати родитеље пријатеља вашег детета такође је релативно једноставно.
УСПОСТАВИТЕ ГРАНИЦЕ И КОНСЕКВЕНЦЕ
¨ Они морају знати почетну и крајњу границу онога што могу да ураде.
¨ Консеквенце треба да се односе на инцидентне ситуације (ситуације у којима се прелази преко граница дозвољеног), да буду разумне, временски ограничене, не много велике; када се грешке понављају, величина и јачина казне треба да се повећава.
ЗАДРЖИТЕ КОНТРОЛУ У «ЖУТОЈ МИНУТИ» (КРИТИЧНИМ, ПРОВОКАТИВНИМ СИТУАЦИЈАМА)
¨ Адолесценција је период интензивног психосоцијалног сазревања које уобичајено прате стрес и напетост. Самолечење овог синдрома може се адолесценту учинити прикладним, поготово ако је одрастао у породици чији су чланови свако нежељено осећање лечили лековима.
УСАГЛАСИТЕ СЕ СА СВОЈИМ БРАЧНИМ ДРУГОМ, ЧАК И АКО СТЕ РАЗВЕДЕНИ
¨ Апсолутно је неопходно да се оба родитеља сложе са корацима који ће бити предузети да се спречи злоупотреба дрога.
УЧЕСТВУЈТЕ У ПРЕВЕНТИВНИМ НАПОРИМА У ЗАЈЕДНИЦИ
¨ Учествујте у напорима савета родитеља, у школским активностима, у програмима заједнице која на овај начин покушава да спречи злоупотрбу дрога.

ШТА ДА РАДИМ АКО ОТКРИЈЕМ ДА МОЈЕ ДЕТЕ УЗИМА ДРОГУ?

• НЕ ПАНИЧИТЕ! покушајте да са њим разговарате на миран начин.
• Суочавање без доказа ће изазвати порицање. Зато, уколико је могуће, суочите га са доказима.
• Трудите се да уочите кад је под утицајем дроге. Тада не започињите ништа, већ сачекајте да стање прође.
• Питајте дете за његова осећања. Интересујте се шта се догађа у његовом животу.
• Питајте има ли проблема у школи.
• Закажите разговор са школским психологом. Настојте да сазнате да ли су наставници или професори нешто приметили.
• У миру претражите дечју собу, школску торбу, без знања детета.
• Не окривљујте дете. Настојте да сазнате зашто то чини. Јасно му покажите да га волите и поред тога што се не слажете са оним што ради. Запамтите, ваша подршка детету је од виталне важности ма какве да су околности!
• Не дозволите да вас изманипулише! Немојте пристати на молбу “Престаћу ако не кажеш тати” и слично.
• Морате бити приправни да понекад заведете прави полицијски час.
• Биће вам потребна подршка како би могли детету да пружите праву помоћ. Не устручавајте се да је затражите од породице и пријатеља, професионалну ако је потребно.

ПИТАЊА ЗА РОДИТЕЉЕ

Прво питање које себи родитељи треба да поставе је :

• Колико познајеш своје дете ?
• Познајете ли његове школске и остале пријатеље?
• Познајете ли места на која иде у слободно време?
• Знате ли како проводи време ван школе?
• Пратите ли редовно дететов напредак у школи – оцене и друге активности везане за школу?
• Познајете ли музику , филмове и литературу које ваше дете воли?
• Да ли вам се ваше дете поверава и усваја ли ваш став по питањима својих дилема?
• Да ли вам је познат став вашег детета о конзумирању дувана , алкохола и дроге?
• Да ли би вам ваше дете признало да је пробало дрогу?
• Мислите ли да вас ваше дете поштује и усваја ваше мишљење?
• Јесте ли сигурни да би ваше дете од вас потражило савет и помоћ ако има проблема?
• Знате ли како ваше дете троши свој џепарац , да ли тражите објашњење за порекло ствари које оно има , а Ви му их нисте финансирали?
• Знате ли да ли је ваше дете задовољно својим животом и стањем у породици?
  Ако у 80 % случајева на постављена питања одговорите потврдно, може се рећи да познајете своје дете и “ пратите” га и даље у развоју.